Draga mama!
Pisma i razgovori između jedne ćerke, rođene krajem 80ih i njene majke, rođene 50ih godina XX veka.
Pripada li naša slika nama, ili je, pak, ona nečija?
Emili Ratajkovski objavila je esej za The Cut, časopis u okviru New York Times-a, u kome navodi više problema u vezi sa industrijom manekenstva. Kako to obično biva, mnoge novine i časopisi, da bi imali senzacionalističku čitanu vest, a stranica dobila još jedan klik, predstavljaju njen esej kao ispovest o silovanju.
Pogrešno je videti ovu priču kao osudu seksualnog uznemiravanja. Jer ona to nije.
Druga faza feminizma iliti seksualna revolucija
Draga mama,
Druga faza feminizma je period velike emancipacije žena na intelektualnom, samim tim i ekonomskom nivou. U drugom talasu preispituje se porodica kao takva, posao, prava u vezi sa porodom. Mnogo se govori o seksualnosti. Otvaraju se prve zvanične sigurne kuće, daje se podrška silovanim ženama…
Ulice su nesigurna mesta
Draga mama,
Danas bih da ti pričam o tome šta mi, devojke, doživljavamo na ulici, jer pravo da ti kažem, ulice nisu javni prostor za sve, ma koliko mislili drugačije. Ulice su mračna mesta gde vlada zakon patrijarhata i gde žena nije svoj na svome.
Spavaš li mirno šerife?
Prošle nedelje je Dejzi Kolman umrla od suicida. Ona je sa samo 14 godina bila silovana i nikada nije dobila pravdu. Dokumentarac Audrey and Daisy govori upravo o tome kako se sve odigralo te 2012. godine, kako je njeno okruženje reagovalo i na koji način je ovaj događaj obeležio naredne godine njenog života.
Ovo je priča o njoj.
Crveno, volim te crveno
Ubeđivanje žene vrlo suptilnim i nevidljivim mehanizmima da je inferiorna zbog nečeg biološkog, što ne kontrloiše, jeste deo manipulacije. Razumeš? Bazirati se na biologiji je banalno, najlakše sredstvo potčinjavanja i vrlo lako oduzima ženama jednaka prava. Pri tom, ista ta žena se ne smatra onemogućenom kada ima menstruaciju da se stara o kući i da i dalje obavlja svoje nevidljive i neplaćene poslove, kao što su pranje i čišćenje, staranje o deci i starima, kuvanje. Kao da je za sve ovo potrebno manje energije…
Normalni ljudi, jesmo li to mi?
Zašto su knjiga i serija Normalni ljudi postale takav globalni fenomen? Zašto se poistovećujemo sa pričom koju nismo proživeli? Ili možda ipak jesmo… Davno.
Ova serija ruši sve očekivano i iznenađuje nas onda kada mislimo da više iznenađenja ne može biti. Iznervira nas, a u isto vreme nas i toliko uvuče da u trenucima zaboravimo da se radi o fikciji. Samo osetimo nešto u stomaku.
Prvi utisci o Kolumbiji
Jedan od prvih iznenađenja mi je bila činjenica da mi ništa nije bilo neobično, ništa nije predstavljalo pravi kulturni šok za mene. Barem ne u početku. Iako je mnogo toga bilo dosta drugačije nego u Srbiji, ja sam u svemu nalazila sličnost. Osetila sam se odmah kao kod svoje kuće. Taj osećaj nalaženja moje druge domovine preplavio me je gotovo odmah.
Prva faza feminizma
Draga mama,
Govoriću ti danas o prvom talasu feminizma, koja se sastojala iz više različitih pokreta i nikada se nije ticala samo jednakosti među polovima, već je odmah uzela u obzir da se društvo razlikuje i po klasi, rasi, religiji i da isto tako ove stavke igraju važnu ulogu u razgovoru o jednakosti između žena i muškaraca.
Mama, feminizam nije ružna reč
Draga mama,
Želim da ti kažem da u meni gori žar koji samo ravnopravnost među polovima može da ugasi. Šta kažeš mama? Načekaću se? Možda i hoću, ali ne skrštenih ruku!
