Pripada li naša slika nama ili je ona, pak, uvek nečija?

Emili Ratajkovski objavila je esej za The Cut, časopis u okviru New York Times-a, u kome navodi više problema u vezi sa industrijom manekenstva. Kako to obično biva, mnoge novine i časopisi, da bi imali senzacionalističku čitanu vest, a stranica dobila još jedan klik, predstavljaju njen esej kao ispovest o silovanju.  Pogrešno je videti ovu priču kaoContinue reading “Pripada li naša slika nama ili je ona, pak, uvek nečija?”

Draga mama, ulice su nesigurna mesta

Svakoj od nas desilo se nešto. Ili su nas pratili, ili gurali ruke u gaće, hvatali za dupe, a bilo je I mnogo gorih stvari. I ono što nas učite je da bežimo, nikada da se požalimo, da nešto kažemo, ili da prijavimo policiji, ne daj bože! Jer šta će policija, ko njoj još veruje! A, čini mi se, i da na te situacije gledamo kao na nešto što nije tako strašno. Znaš, kao desilo se i šta sad! Bolje tako na to da gledamo nego da dižemo frku, bolje ostati nema i nevidljiva i ugušiti svoje emocije.

Spavaš li mirno šerife?

Kao što vidiš, seksualno nasilje ima dugotrajne posledice na žrtve. Dešava se svuda oko nas i većina muškaraca su nama bliski, znamo ih. A silovatelji računaju na to da će žene, devojčice, devojke ćutati. Jer se svakako samo 23% slučajeva silovanja prijavi. Pa da, kao što možeš da pretpostaviš, mama, devojke osećaju stid, krivicu, a zatim i nemaju poverenje u policiju ili svoju bližu okolinu da o tome otvoreno razgovaraju.