Vodič kroz seksistički svet

Zašto je važno imati dijalog U celu priču oko Klitmit-a sam ušla jer sam u mnogim razgovorima u vezi sa ženskim pravima osećala izvesnu isfrustriranost. Često bih imala utisak da me sagovornici ne slušaju, da pričaju mnogo, da dele samo svoja iskustva, da umesto mene završavaju rečenice, da meni objašnjavaju kako sam se ja osećala uContinue reading “Vodič kroz seksistički svet”

Kako je popularna kultura menjala pogled na feminizam

Krajem XX veka, događaju se velike promene za rodnu ravnopravnost kakve nikada ranije nisu. Feminizam kao ideja, toliko kritikovan, pogrešno shvaćen i neprihvaćen postaje deo svakodnevnice upravo kroz kulturu. Popularna kultura će implicitno ,,podmetati” drugačiju ženu, onu koja zna šta hoće, koja se brine o sebi, koja ne mora ni od koga da traži dozvolu i koja ni od koga ne zavisi. Ona sada pokazuje da može isto što i muškarac, jer upravo ona, više nego ikad, učestvuju u pravljenju te kulture. I onda imamo domino efekat.

Menstruacija, ili kako je to nekad bilo

Draga mama, Znaš li da je menstruacija bila mnogo manje zastupljena nego što je to slučaj danas? Žene su bile mnogo češće trudne, a i dobijale su menstruaciju mnogo kasnije. Procenjuje se da su u XVIII veku, devojke dobijale menstruaciju sa 16 godina. Tako da su žene, umesto da imaju menstruaciju oko 450 put uContinue reading “Menstruacija, ili kako je to nekad bilo”

Moje telo, moj izbor

Nije postojala dilema da li je abortus legalan ili nije, o tome nismo ni razmišljali, jer prosto abortus nije bio institucionalizovan i bio je narodna radinost, potpuno u rukama žena. Danas je odluka o abortusu potpuno pala pod muške ruke, jer se odluke o legalnosti abortusa donose u parlamentima, gde mahom zasedaju muškarci, a ako i ima žena, nema ih svakako dovoljno i odluke se donose iz patrijarhalnog ugla gledanja na stvari.

Pripada li naša slika nama ili je ona, pak, uvek nečija?

Emili Ratajkovski objavila je esej za The Cut, časopis u okviru New York Times-a, u kome navodi više problema u vezi sa industrijom manekenstva. Kako to obično biva, mnoge novine i časopisi, da bi imali senzacionalističku čitanu vest, a stranica dobila još jedan klik, predstavljaju njen esej kao ispovest o silovanju.  Pogrešno je videti ovu priču kaoContinue reading “Pripada li naša slika nama ili je ona, pak, uvek nečija?”

Druga faza feminizma

U Jugoslaviji, žene su izvojevale pravo glasa 1945. godine, a u Francuskoj godinu dana ranije – 1944. Veruje se da je ovaj zakon donet zato što je De Gol u ženama video jako biračko telo, koje je mogao da iskoristi za predstojeće predsedničke izbore. U svoju korist, naravno.

Draga mama, ulice su nesigurna mesta

Svakoj od nas desilo se nešto. Ili su nas pratili, ili gurali ruke u gaće, hvatali za dupe, a bilo je I mnogo gorih stvari. I ono što nas učite je da bežimo, nikada da se požalimo, da nešto kažemo, ili da prijavimo policiji, ne daj bože! Jer šta će policija, ko njoj još veruje! A, čini mi se, i da na te situacije gledamo kao na nešto što nije tako strašno. Znaš, kao desilo se i šta sad! Bolje tako na to da gledamo nego da dižemo frku, bolje ostati nema i nevidljiva i ugušiti svoje emocije.

Spavaš li mirno šerife?

Kao što vidiš, seksualno nasilje ima dugotrajne posledice na žrtve. Dešava se svuda oko nas i većina muškaraca su nama bliski, znamo ih. A silovatelji računaju na to da će žene, devojčice, devojke ćutati. Jer se svakako samo 23% slučajeva silovanja prijavi. Pa da, kao što možeš da pretpostaviš, mama, devojke osećaju stid, krivicu, a zatim i nemaju poverenje u policiju ili svoju bližu okolinu da o tome otvoreno razgovaraju.