O meni

Biljana Zlatanovic
Biljana Zlatanović
feministkinja
aktivistkinja
borkinja
feministkinja u procesu

Dobro došli na moj blog!

Ja sam Biljana i mislim da me najbolje definišu brojne selidbe koje su mi dale mogućnost, ne samo da upoznam druge kulture, običaje, načine razmišljanja i življenja, već da i bolje upoznam samu sebe i odaberem ko želim da budem i u kom pravcu želim da rastem.

Zavisnica od menjanja mesta, volim mir u nemiru!

Kao mala sam zamišljala da vodim emisije na Travel Channel-u i to na nekom stranom jeziku. Jezici su vremenom postali neodvojivi deo mog života, a kako posao na Travel Channel-u nije dolazio, ja sam otišla u susret drugim kulturama. Danas želim da verujem da su me upravo te različite kulture, inspirativna iskustva i paralelni životi dozvolili da budem ono što želim i ono što u biti jesam.

Trenutno živim i radim u Francuskoj, nakon što sam se smucala po belim svetovima i živela u Americi, Španiji i Kolumbiji pred samo sletanje u zemlju čiji sam jezik studirala. 

Kao feministkinja u procesu ili kako je Roksana Gej to opisala naslovom svoje knjige ,,Loša feministkinja’’ (Bad feminist), volim da istražujem na temu rodne ravnopravnosti i da to znanje asimilujem kroz pisanje. Smatram da perfektna feministkinja ili savršen feminista ne postoje, jer svi nosimo previše tereta u ovom rodno-neravnopravnom svetu. Tereta obojenog tradicionalnim načinom vaspitanja, a zatim i reprodukovanjem istog. Međutim, to savršenstvo možemo da pokušamo da dostignemo, pa makar i zauvek ostali ,,u procesu“. I to je upravo ono što ja želim ovim blogom, da se, što je to više moguće, približim pravoj feministkinji i omogućim još nekome da mi se na tom putu pridruži.

Kroz pisma mami želim da vulgarizujem, odnosno pojednostavim brojne teme vezane za rodnu ravnopravnost koje nekada znaju da budu previše akademske, dosadne, rogobatne i nerazumljive. U Francuskoj sam završila master na Kulturnim studijama i sve vreme studija sam se pitala na koji način se svi prezanimljivi članci na razne teme mogu povezati sa svakodnevnim životom i izaći iz okvira akademskog. Ukoliko brojna razmišljanja na fakultetu tu i ostanu, gube na važnosti, ostaju fermetički zatvorena znanja i udaljavaju kulturu i kritičko razmišljanje od njene demokratizacije. Tako je nastalo razmišljanje na temu kako povezati teoretsko i praktično, kako otići sa fakulteta, a ne prepustiti zaboravu brojne važne teme koje se bave pitanjem kako od ove planete napraviti bolje i pravednije mesto za život.

Naslov bloga je nastao u trenutku kada se ideja stvarala i dobijala oblik, a kada sam gledala brojne videe na temu ženske seksualnosti. U jednom od njih sam naučila da je klitoris u erekciji zapravo skoro iste veličine kao i penis. Tada sam shvatila da ova činjenica mora ugledati svetlost dana i da verovatno još mnogo ljudi to ne zna, kao što nisam znala ni ja. Odatle klitmit, rušenje mita o klitorisu, o njegovoj veličini i funkcionalnosti. Daleko od toga da ćemo se samo ovom temom baviti, ali ova činjenica jeste inspiracija za naslov bloga.

Ovde ćete naći, osim pisama mami, pripadnici jedne druge generacije, i priče o ženama i muškarcima koji menjaju naš svet, o predmetima i gradovima, o putovanjima, životu u inostranstvu, knjigama i serijama.

Nadam se da ćete uživati i da ćete u svojoj okolini propagirati važnost rodne ravnopravnosti, jer šta? Feminizam nije ružna reč, već označava to da smo svi jednaki.

Nadam se da su te teme i vama jednako važne. 

%d bloggers like this: