Druga faza feminizma

Draga mama,

Danas pričamo o drugoj fazi feminizma. 

Kontekst

XX vek je doneo sa sobom brojne promene. Najveća zbivanja su, svakako, bila dva svetska rata nakon kojih više ništa nije bilo isto kao pre. 

Za vreme Prvog i Drugog svetskog rata, žene su držale fabrike u kojima su i radile, brinule se o porodici, stavljale hleb na sto. Kada su se muževi vratili iz ratova, žene su obukle opet odelo domaćice, dok su muškarci pokušavali da nađu svoje mesto u radnom životu. Oni koji su se iz rata vratili. Kao što možeš da zamisliš, mama, ekonomska kriza je bila velika i žene nisu imale prioritet za dobijanje posla. Ono što muškarac zaradi trebalo je da bude porodici dovoljno za život. Nikada nije bilo toliko domaćica kao u periodu između dva rata i odmah nakon Drugog svetskog rata. Smatralo se da je ovaj model, takozvani tradicionalni rodni model, funkcionalan kada se sagledaju ekonomske i socijalne okolnosti u kojima se živi.

feminizam
feminizam u srbiji
feminizam znacenje
zena
žena
žene u srbiji
zena blic
rodna ravnopravnost
druga faza feminizma
telo
zene za vreme rata

Nakon Drugog svetskog rata nastaje konzumerizam, napravljeni su brojni kućni aparati koji olakšavaju život domaćicama, nova generacija je rođena sa televizorom, sve više devojaka je išlo na fakultet. Demografija se promenila, došlo je do smene generacija, populacija je mlada. Dakle, mama, u okviru ovog novog konteksta, nove generacije su želele drugačije stvari od njihovih roditelja, mentaliteti su se promenili.

feminizam
feminizam u srbiji
feminizam znacenje
zena
žena
žene u srbiji
zena blic
rodna ravnopravnost
druga faza feminizma
S030351

50tih i 60tih godina sve više žena počinje da radi. Posla ima sve više i ,,prilagođeni su ženama“. Međutim, ovo je bio mač sa dve oštrice. Zašto? 

Uslovi rada za žene su vrlo teški, žene su vrlo malo plaćene, doživljavaju seksualno uznemiravanje na poslu. A, s druge strane, žene i dalje moraju da se brinu o deci, o kućnim poslovima, o domaćinstvu.

U Jugoslaviji, žene su izvojevale pravo glasa 1945. godine, a u Francuskoj godinu dana ranije – 1944. Veruje se da je ovaj zakon donet zato što je De Gol u ženama video jako biračko telo, koje je mogao da iskoristi za predstojeće predsedničke izbore. U svoju korist, naravno.

Prvu fazu je obeležila borba za pravo glasa, pravo na nasleđe, pravo na razvod.

Iako se smatra da je period između 1920. i 1960. godine bio zatišje za feministkinje, upravo je u ovom periodu nastalo najznačajnije feminističko delo koje je navelo žene da razmišljaju na drugačiji način i da sebi postave brojna pitanja koja nisu nikada pre. Radi se o Drugom polu Simon de Bovoar koje je objavljeno 1949. godine i koje će inspirisati brojne druge spisateljice da se pozabave ovom temom. Jedno od najznačajnijih dela u SAD-u, osnova za drugu fazu feminizma u ovoj zemlji, je delo Beti Fridan Ženska mistika. U ovoj knjizi, Beti navodi teze, u kojima tvrdi da žena može da doživi svoj pun potencijal upravo tako što će izaći iz kuće i biti još nešto osim domaćice, a da će i celo društvo ovim biti na dobitku, ne samo žena.

Druga faza feminizma počinje tokom 60tih i 70tih godina XX veka.

Ovo je period velike emancipacije žena na intelektualnom, samim tim i ekonomskom nivou. U drugom talasu preispituje se porodica kao takva, posao, prava u vezi sa porodom. Mnogo se govori o seksualnosti. Otvaraju se prve zvanične sigurne kuće, daje se podrška silovanim ženama. 

Ovaj pokret dobija političku, ali i društvenu dimenziju, nastaje slogan Lično je političko. Navikla si se već, mama, na to da borba nije homogena i da po običaju imamo više različitih struja, tako one nisu izostale ni u drugom talasu. U SAD-u, nastaju National Women’s PartyLeague of Women Voters. Prva grupa želi da polna diskriminacija bude zakonom zabranjena, dok druga želi da žene imaju povlašćena prava na poslu. Druga grupa, kao što možda možeš da pretspostaviš, privlači mnogo više žena, posebno one iz srednje klase.

Seksualna oslobađanja

U ovom periodu, mladi žele seksualno oslobađanje. Preispituju hijerarhijski sistem svima poznat. Pitaju se može li drugačije i žele da izmisle nova pravila. Tako u SAD-u nastaju razni pokreti, poput hipi pokreta, koji su se borili i protiv rata u Vijetnamu. U Francuskoj se odigrava čuveni maj 1968. koji je označio borbu mladih za seksualno oslobađanje. U osnovi ove studentske borbe bila je želja da studenti u domovima budu izmešani, te da devojke i momci mogu slobodno da se viđaju.

U Jugoslaviji je isto došlo do naše verzije maja 1968. ali je borba bila pre svega klasna. Mladi nisu zadovoljni socijalizmom, vide da nema zaista jednakosti u društvu, već da mnogi drugovi i drugarice i dalje žive u siromaštvu i žele onaj komunizam koji im je obećan. Njihova borba je brzo bila ugušena. Sećaš se, mama, onog videa gde se Tito obraća mladima? E, pa, nakon toga je borba ugašena, i potpuno je promenjen raspored fakulteta po Beogradu, kako bi se borba raspršila i kritička misao podelila, za početak fizički. Ali to je neka druga tema. 

Međutim, bilo je i kod nas seksualne revolucije, mama, što se vidi kroz filmove Crnog talasa, koji su nastajali taman tih godina kada se u svetu i drugi talas feminizma razvijao. Iako je Tito sve filmove ovog pravca, kao i svih drugih, gledao i nije ih odmah zabranio, ipak su se zabrane prelomile na filmu Dušana Makavejeva, WR Misterije organizma, čija je premijera bila zakazana za 1971. godinu. 

feminizam
feminizam u srbiji
feminizam znacenje
zena
žena
žene u srbiji
zena blic
rodna ravnopravnost
druga faza feminizma
makavejev
milena dravic

U ovom filmu se, na majstorski način, prepliću igrani i dokumentarni film. Makavejev prikazuje Vilijema Rajha, revolucionarnog genijalca, koji kao takav nigde nije mogao da nađe svoje mesto. Iz Evrope je pobegao jer nije želeo da bude deo komunizma, da bi u SAD-u, gde je naizgled našao spas, bio optužen da je komunista. Ludilo. Čoveka je bio ispred svog vremena, rekla bih, čak i ispred današnjeg. Mladi su svuda u svetu krišom delili knjige Vilijema Rajha. Bio je on, itekako popularan među novim generacijama. Makavejev je ovu važnost razgovora o seksualnoj revoluciji, ali i evoluciji, zaista majstorski pretočio u film. A još i kad se podsetimo da u njemu glumi Milena Dravić, mama! Sjajna, naravno, kao i uvek. Meni njena najzanimljivija uloga. 

Međutim, između kritike komunizma i razgovora o seksualnoj revoluciji, našim socijalistima je ovaj film bio previše, te je on zabranjen. A pravo je remek delo! Da li ova zabrana svedoči tome da je ipak jugoslavenski socijalizam bio konzervativan? Pa dobro, mama, znam da stvari nisu tako jednostavne, ništa nije crno-belo, plus druga su to vremena bila. Jedno je sigurno, Makavejev, kao jedan genijalac prepoznao je Vilijema kao drugog i od ovoga napravio film koji preporučujem svima. 

Scena iz filma WR Misterije organizma

Abortus kao reč koja se šapuće

Abortus i kontracepcija su u ovom periodu skoro pa ružne reči. Možeš li da veruješ, mama, da se u  Francuskoj 1920. zabranjuju kontracepcija, sve reklame za prezervative, kao i abortus, dok je u URRS-u abortus legalan još od 1917. godine? Iako možemo u tome da vidimo komunizam kao naprednu političku ideologiju koja ide u korist rodnoj ravnopravnosti, ipak su, u mnogim zemljama, žene bile skeptične kada su se priključivale klasnoj borbi i svojim saborcima muškarcima leve orijentacije. Znaš, mama, trebalo je baš oni da budu empatični i da u klasnoj borbi ne vide razliku među polovima, međutim ovo nije uvek bio slučaj.  

1960. godine kontraceptivne pilule konačno postaju legalne u SAD-u, a zatim će se pojaviti i u Jugoslaviji 1965. Feministkinje organizuju debate i radionice u kojima edukuju žene i govore im o važnosti korišćenja zaštite, o seksualno prenosivim bolestima i abortusu. Jer, mama, sećaš se Vudstoka i verovanja u slobodnu ljubav? U to vreme je žena, nakon što zatrudni, bila sve samo ne slobodna. Svest o zaštiti prosto nije postojala i trebalo je raditi na tome, nije bilo dovoljno da se pilula pojavi. Bio joj je potreban marketing.  

E sad, tu imamo dva problema. Dobile smo pilulu, međutim ne treba biti naivan, već se tu treba zapitati.

Kako to da su kontraceptivne pilule bile izmišljene samo za žene?

Zašto se nije radilo i na smišljanju nekih hormona i za muškarce? Sva odgovornost je prebačena, po običaju, na nas. Helou! Shvataš li, mama, da smo tu još jednom upale u zamku? Predstavljeno nam je nešto što je super za nas, što će nas spasiti od trudnoće, ali samo nas, žene, kao da naša trudnoća nije i njihov problem. Nije bilo mnogo opcija za muškarce, kao što ih nema ni danas. Kondom, to je sve.

Problem numero due je što ti za kontraceptivne pilule u mnogim zemljama treba recept, a, ukoliko si maloletna, ne možeš da odeš kod lekara bez znanja ili pratnje jednog od roditelja. A realno, koliko maloletnih devojaka kaže otvoreno roditeljima da su seksualno aktivne? Zakonom im ne daš da se zaštite i tražiš način da ih kontrolišeš! Dok dečaci mirne glave sede kod kuće i igraju igrice. E zato mnoge maloletne devojke i dalje, u XXI veku, ostaju trudne. Mislim da feministkinje drugog talasa nisu baš ovako zamišljale XXI vek i upotrebu pilule. Šta bi Simon sad rekla da je živa?

Pri početku drugog talasa, u Francuskoj se dešava nešto vrlo zanimljivo. Simon de Bovoar zajedno sa drugim aktivistkinjama, glumicama, novinarkama, spisateljicama, i drugima piše Manifest 343. Taj broj – 343 predstavlja 343 žene koje su abortirale i to javno priznale, odnosno potpisale u tom dokumentu. Ove žene su rizikovale da idu u zatvor jer je abortus bio zakonom zabranjen u to vreme. Kao što je i dalje u mnogim zemljama. Ali htele su da pokažu da, zakon postojao ili ne, žene abortiraju, nalaze način i time rizikuju sopstvene živote. Pokazuju da žene treba same da odluče o svom telu a ne da im neko drugi kaže na šta imaju pravo. Konačno su se za to pravo izborile 1975. godine.  

feminizam
feminizam u srbiji
feminizam znacenje
zena
žena
žene u srbiji
zena blic
rodna ravnopravnost
druga faza feminizma
simon de bovoar
Evo divne Simon

Žene hoće da budu subjekat, a ne objekat.

Što znači da hoće da budu aktivne učesnice u svojim životima, a ne da osećaju da trpe ono što im se dešava. Žena ne želi biti nečija. Shvata da može biti svoja. Postavljaju se pitanja. Može li žena biti srećna ako nema decu? A ako se ne uda? Može li ženu činiti srećnom njen posao? Može li ona biti srećna bez razloga? 

Može li žena biti?

Tih godina pokreću se brojna pitanja kao što su: kako je nastao patrijarhat, koje su vrednosti heteroseksualne ženstvenosti i ko ih određuje, da li su žene zaista slabiji pol i šta ih čini ranjivim, psihološke teorije o tome kako devojčice i dečaci usvajaju i prisvajaju rodni identitet sa dominacijom.

Istovremeno se pojavljuju i antifeministkinje, koje u svojim knjigama osuđuju feministkinje da su odgovorne za nesreću brojnih žena koje su ostale same. One isto pričaju o tome da se jedna žena nikada neće osetiti kao prava žena ukoliko nije majka. Majki ima previše koje su svoju decu upropastile baš zato što majke nisu htele da budu. Dok se svi navikavaju i u velikoj meri odbijaju brojne promene, neudate žene su stigmatizovane, izopštene iz društva, deca razvedenih roditelja takođe. Teško je naći svoje mesto u društvu koje se toliko menja i gde uloge nisu još uvek jasno definisane. 

Drugi talas je doneo traženje brojnih prava za koja se ili danas i dalje borimo ili koja su vrlo krhka i koja se menjaju u zavisnosti od toga ko dođe na vlast. Šta mislim pod time? Pa evo ti primer, mama. Žene su tražile da mogu da odlučuju o sopstvenom telu, želele su pravo na abortus, pravo na slobodno korišćenje kontraceptivnih pilula. Videla si već da devojka nije u mogućnosti da odlučuje o svom telu ako mora da ide kod doktora sa roditeljima da traži kontracepciju. Još jedan primer ti je, mama, Hrvatska, gde su rekli da će tražiti od porodice da potpiše odobrenje kako bi devojka mogla da abortira, ukoliko je neko siluje. Zašto iko ima da potpisuje u moje ime? 

Moje je telo. Ponovimo!

Telo je moje! 

Nije u redu da parlament, pun muškaraca, odlučuje da li će abortus biti dostupan svima ili ne. Šta oni znaju o ženskom telu?

Upravo zato, i to ne mogu dovoljno da naglasim, zato je važno da žene, edukovane i svesne tlačenja patrijarhata, budu u političkom životu koliko i muškarci. 

A to treće faze feminizma,

Ljubi te tvoja ćerka

Biljana

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: